Дубока је ноћ док записујем ове речи. Дубља од најдубље ноћне тмине. Из амбиса њеног не чује се ништа. Одакле долази, из какве црне ноћи, шта је оно тако црно што са собом носи? Чију несаницу ноћас походи још? Али авај, шта се ту може?
Отварам прозор и палим цигарету. Под балконом гасне Крушевац. Са ове висине он понире савршено мирно, готово спокојно, и не мари…
Тамо негде иза тамних врхова Јастрепца, на ободима његових југозападних обронака стари друм завија десно, а недуго затим, лево, и наставља право, право и далеко, тамо далеко… и на мах, ја сасвим јасно видим све ишчезле градове које ми је силник узмакао: Сарајево, Мостар, Дубровник, Сплит… Призрен. Призрен, где не могу више, где не смем, где сам добре људе оставио…
Ветар злокобо вуче тешке, црне облаке подбагдаљем и до мене се нејасно разлеже одјек звона цркве Светог Првомученика Стефана.
Еееј… то Лазарица објављује рождество Пресвете Богородице.
Речник појмова:
Багдала, брдо изнад Крушевца са којег се пружа диван поглед на град и његову околину. Назив је, по једној верзији настао од персијске речи „Багда-Алах“ (божански поглед), по другој, од истоветне турске речи, истог или врло сличног занчења , а по трећој, значи „божански врт“.
Црква Светог првомученика Стефана, налази се у центру Крушевца и подигао ју је кнез Лазар деценију пре Косовског боја. У народу је позната ка црква Лазарица.
Али увек Бели Анђео дође и осветли
Свиђа ми сеLiked by 2 people
…Толико сам је пута преслушао.
А увек тако добро дође. Остави наду и окрепи.
Поздрављам Те добри комшија.
Свиђа ми сеСвиђа ми се
и не мари…
Свиђа ми сеLiked by 1 person
…рекох, не може човек од Тебе ништа да провуче.
ПС. Надам се да су утисци полетни.
Поздрав З!
Свиђа ми сеLiked by 1 person
Svako od nas ima nekog koga je negde ostavio..i koga čuva u daljinama.. Predivan post. Pozdrav!
Свиђа ми сеLiked by 1 person
Ја им се још увек надам и верујем да ћу их срести опет. И њих и градове!
Захваљујем ти много и поздваљам срдачно!
Свиђа ми сеLiked by 1 person
Nadanje nam i čini život. Ja ti želim da tako i bude. Hvala i tebi na svemu napisanom. 🙂
Свиђа ми сеLiked by 1 person
„…Призрен, где не могу више, где не смем” – А зашто не можете и не смете?
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Aко изузмемо поетику поста, онда ипак остаје отворено питање да ли је нормално да се у завичају свога оца осврћем око себе… не само због лепоте града. На жалост.
Дуга прича Мург.
Поздрављам!
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Поздрав и вама! Ја тренутно живим у тим крајевима и хоћу рећи да је Призрен, ако изузмемо поетичност :), сасвим безбедан град за србе. Већ одавно нема инцидената. Срби обавезно сврате у Призрен, када дођу на Косово. Шиптари се више не окрећу за вама на када чују да причате српски. И монаси у мантијама се слободно крећу по Призрену. Постоји и даље та традиционална мултиетичност, позната за Призрен. Ако одавно нисте били на Косову, предлажем да се организујемо мало, ми блогери, и напревимо једну туру по Косову и Метохији.
Још, ако можете да ми напишете неколико реченица, укратко о вама и неку фотографију, па да поставим ваш контакт код мене на страници „Стручна помоћ“. Моја адреса murgvd@gmail.com
Хвала.
Свиђа ми сеLiked by 1 person
Где тачно живите?
Мислим, да ли живите у самом Призрену или у неком селу надомак?
Иначе, био сам на Космету прошле и ранијих година, тј. у Призрену.
И, наравно, знам ја да ствари нису такве каквим сам их представио у посту. Радило се пре свега о начелном гневу (поетизираном, додуше) према свима онима силнима (странцима) који су допринели крвавим сукобима и без којих се рат никада не би догодио.
Срдачан поздрав шаљем, као и податке!
Свиђа ми сеLiked by 1 person
Одговорићу вам мејлом. Поздрав.
Свиђа ми сеСвиђа ми се