Покоравање

На слици: „Унутрашњи свет“; Фотографија: http://www.stratisvogiatzis.com/projects/inner-world

…Одшкринеш врата онако… знаш већ како, одшкринеш их без луча и бритве, као да у тој соби почива ишта више од одјека, некакво било или какво предсказање, пожуду своју помолиш нејасно, као утвара или авет, као да у муку носиш завет читаве прошлости човечанства, и крочиш. Крочиш бешумно као у туђи живот. Тамо те чекам ја (ко би други?), натопљен свом васељенском опорошћу, сможден, оптужен, непомилован, урлицима распет, ућуткан, горак као чемер, као пелин… као бехара кад. И, не могу ти ништа, све и да хоћу.

Поиграш се враголасто увојцима сутона, оним што је од мене остало, што ти је одувек припадало и никада наше није постало. Убереш са мојих рамена трешње из свих туђих дворишта које сам походио, уздахом узнемириш манистре на грудима и канда твоја рука не престаје да ме проси. И радо бих задрхтао, развезао шал са врата и у тмину неповратну зашао, али…

…Али ја више не знам ко си.

Advertisements

25 thoughts on “Покоравање

    • …И када би још знао да је прва реченица овог поста требала да гласи: „Одшкринеш врата онако… као јунак из Поових прича“, уместо, „…Одшкринеш врата онако… знаш већ како“… и да је та верзија текста фигурирала до закључења и објаве поста.
      Да, Е.А.По је велики мајстор кратке приче,посебно оне са мистериозним садржајем, и заправо је један од родоначелника тог прозног правца.
      А, Серјожа!? ЈЕДАН и ЈЕДИНИ!
      Поздрављам Те Бане!

      Liked by 1 person

  1. Сергеј Јесењин о Америци у писму пријатељу 1922. године:
    ,,Шта да кажем о овом најужаснијем царству малограђанштине које се граничи са идиотизмом. Осим фокстрота овде нема скоро ничега, овде ждеру и пију и опет фокстрот. Човека овде још нисам сретао и не знам где бих га могао наћи. У највећој моди је господин долар, а за уметност им се фућка – највеће достигнуће им је мјузикл. Ја чак ни књиге нисам хтео овде да издајем, без обзира на ниску цену папира и превода. Па оне никоме овде и не требају… Душу овде на Западу због интереса лицемерно продају за долар или као непотребну робу мењају за бездушност. Нека смо ми и сиромашни, нека нас притиска хладноћа и глад … али зато имамо душу која није за продају.“
    Поздрав, Станимире, и хвала за емоције.

    Liked by 1 person

    • Серјожа сказал силно баљшају истину.
      (Надам се да сам ово макар приближно тачно саставио. Наиме, нисам учио руски језик, на жалост).
      Молим те да овај коментар (мој) коригујеш, када, ако, стигнеш.
      Много те поздрављам и желим свако добро.
      ПС. Долазим „Тамо“ повремено са радошћу.

      Свиђа ми се

    • Ово ме асоцирало на две ствари. Један пријатељ ми је „скоро негде“ поменуо Адорново одређење америчке културе … то је, пише Адорно, „инфантилнни варваризам“, а ја и даље покушавам да докучим шта ово значи. Друга ствар, Александар Шмеман у свом Дневнику (преведен код нас) пише против Солжењицина и његовог искључујућег односа спрам Запада. И мислим да је у праву! Велики Солжењицин је допустио да га политика ослепи, суди на основу система и идеја, а не људи и њихове трагике. Нисам био на Западу, али није могуће да тамо влада таква пустош. Критика је једно, али рећи да је тамо све лоше и да су сви лоши, а овде (и поред толико проблема) имамо душу која нас спашава – можда ово звучи грубо и можда сам превише сецирао смисао Јесењиновог писма – то је, по мени, слепило. У најмању руку заслепљеност!

      Изгубих и душу и здравље и смисао живећи овде, гледам око себе мноштво неких којима су „пуна уста“ душе, поштења, јавног добра и напретка, и мука ми је од њих, до сада сам се нервирао, а сада ме почиње болети глава или желудац кад видим и чујем те људе.

      Извињавам се ако сам својим коментаром покварио написано и коментаре, Сеците, Станимире, слободно:)

      Свиђа ми се

      • Петре, Поздрав!
        Почаствован сам Твојим гостовањем на блогу, да кажем најпре, јер ценим Твој рад на
        tarpe.blog.rs.
        Често га посећујем, а веома ретко оставим траг.
        Иначе, не пада ми на памет да ишта „сечем“ из Твог коментара. Склон сам да верујем да никаква поједностављења не воде универзалној истини, нити да генерализације представљају пут до ње.
        Право говориш, наиме, када кажеш да душе има и „тамо“, те да псеудољудскости има и у нас. У овом случају (случају овог поста,односно, коментара на њега), међутим, верујем да је реч о преовлађујућој вредносној парадигми као таквој (Тамо и овде) и да по себи, међу њима има оног нечег супстанцијално другачијег што твори објективну разлику. Када из општег зађемо у појединачно, она је дакако све слабија, мања и ређа и на строго индивидуалном плану засигурно можемо пронаћи изузетке на обе стране, али …
        …али, остаје отворено питање магистралних универзалија ових вредносних парадигми и степена њихове сагласности или подударности.
        Остај у здрављу.
        Срдачно, С.Т.

        Свиђа ми се

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s