На слици: Двобој; Фотографија: Bašta Balkana
„…-Противстављати сопствену душицу општем цивилизацијском тренду, данас, значи, не само трпљење и фрустрацију, већ подразумева и подсмех и презир, и најпосле, изопштење из света, а ко још може поднети такву патњу?
-Хоћете рећи да је човеков земни конфор условљен пуким свођењем на скуп попречно-пругасте и глатке мускулатуре, нешто васкуларних цевчица, пар нужних унутрашњих органа и неколико неурона, тек за једносмерну струју?
-Не! Хоћу рећи да ми је премного храбрости било потребно да о томе оволико дуго – ћутим.
-Чекајте мало… Хтели сте рећи, претпостављам, да вам је недостајало храбрости да проговорите?
-О, не. Ја заиста верујем да је ћутање храброст. Човек се, наиме, усуђује да се успротиви свему исконски узвишеном у себи, да не објави светлост, ризикујући при томе да буде презрен од врлине и подвига. А, то је, сложићете се, одважност достојна двобоја у оснеженом шумарку, некако, рецимо, с пролећа, у северозападном Сибиру. Без секунданата, наравно.“
ПЛЕТЕНИЈЕ СЛОВЕС 
Ja bih rekla cutanje je mudrost i stpljenje, odvažno dostojanstveno cutanje, ja ne umem da cutim, kazu da se uci, ja cekam svoju mudrost, jos uvek ne dolazi …
Свиђа ми сеLiked by 2 people
Ћутање је велики пркос сопствености. И можда, једино за тај пркос имам разумевање.
Поздрављам Те срдачно Ивана.
Свиђа ми сеLiked by 1 person
Ćutati ili ne možda je najveći „dvoboj“ u čoveku.
Pozdrav Stanimire. Velki. 😃
Свиђа ми сеLiked by 2 people
Твоја борба је и моја борба.
У оба случаја.
Велики отпоздрав! Само напред!
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Слутим само,постоји место куда се упутише малобројни.Неки храбро,без терета на леђима корачају.Неки се тужно не осврћу за собом,храбри су,срце им је стегнуто,али настављају да ходе.Неки се ипак осврћу,желели би да поведу још неког,чак и гомилу,али они не желе,дуре се,љуте,ометају…постоји место где ће само малобројни стићи,јер не треба ту ни храброст,ни јунаштво,већ чисто срце.И ломиће се то срце на милион комада,туговаће,жалиће…али пристизаће благослов,као награда…туђе муке их више не занимају,само своје,а њих има толико…они који ће себе сматрати одбаченим,остављеним,губиће се полако у даљини.И одједном све постаје лако на томе путу,где нико никога не престиже,не јури..и осетиће радост,због себе…та радост ће инспирисати друге,да убрзају корак…срце ће убрзавати куцање у хармонији…некима ће из даљине изгледати да ови људи су само пристали на пораз,да су се предали,одустали,побегли…неће ни слутити да је то ипак витешка стаза.Срести и повезати се са људима племенитим,о па зар има ичега лепшег од тога.Само напред Добри Комшија,само напред,тихо….
Свиђа ми сеLiked by 3 people
Верујем да је посвећеност добру и пртепуштање чистоти срца нужна и можда довољна претпоставка за постизање вишег поретка, као и да је за кретање на тај пут неопходно бдети над собом и мотрити над сопственим дамарима као војник на стражи.
ХВАЛА Ти што верујеш када ме и самог малодушност и млаковерство опхрвају па се борим да препознам наду и пронађем ону ПРТИНУ о којој је давно још писао наш Пиксел.
Поздрављам те добри комшија срдачно и СТРПЉИВО до Твог следећег слова.
Свиђа ми сеLiked by 2 people
Opet nesto zapetljavas izgleda.
Свиђа ми сеLiked by 1 person
Шта ћеш?
Запетљавам, па распетљавам, док се не укаже Пртина.
Здрав био мој друже Ш.
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Ово ми „вуче“ на дијалог оне двојице што их Сталкер води у Зону:)
Ћутање је велика тема … и филозофска, и уметничка, и егзистенцијална, претпостављам и психолошка …
http://tarpe.blog.rs/blog/tarpe/sounds-of-perseverance/2017/12/04/u-cutanju-je-sigurnost
Неке ћутње су просто недопустиве!
Свиђа ми сеLiked by 2 people
Читао сам тај текст преко линка који си оставио на свом блогу још пре петнаестак-двадесет дана, али, нисам био спреман да коментаришем. На тај корак се нисам одважио јер се бојим да бих рекао следће: https://pletenijesloves.wordpress.com/2016/04/02/%d1%84%d1%80%d0%b0%d0%b3%d0%bc%d0%b5%d0%bd%d1%82%d0%b8-19/
Са друге стране, увек се сетим великих Андрићевих речи:“Дође тако време, када…“
ПС, Да, неке ћутње су недопустиве, у мери у којој зависе од ауторитета оног који ћути.
Иначе, Сталкер, један од мојих омиљених.
Поздрављам те Петре срдачно!
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Htedoh reci danas svi nesto cute pa deluje mi da je ovde cutanje postalo zanat i umeće, ali tvoje pisanje nije bilo o tom cutanju
Свиђа ми сеLiked by 1 person
Sukobi u duši, ćutati ili ne 🙂 tema za razmišljanje i volim Vas čitati.
Srdačan pozdrav
Свиђа ми сеLiked by 1 person
Cutanje je ponekad vrlina, ponekad mana…ovisno kako kad. Pozdrav, lep tekst.
Свиђа ми сеLiked by 1 person
…Ћутање је УВЕК врлина. О томе је најлепше проговорио Св, Григорије богослов рекавши: „Говори само онда када имаш нешто боље од ћутања“.
Карел Чапек је додао: „Када би сви говорили само оно што знају,каква би тишина наступила“, а Ниче: „У сваком случају, боље је да се разборитост покаже ћутањем него говором“.
У овом посту је ћутање метафора за супротстављање сопствености.
Хвала на посети и лепим речима.
Срдачан поздрав!
Свиђа ми сеLiked by 1 person
…aludirao sam da nevalja cutanje kad uvidimo nepravdu nad nekim, pozdrav.
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Разуме се!
Поздрав!
Свиђа ми сеLiked by 1 person