…Годину дана касније


На слици: Цвет; Фотографија: PCFoto

 

„…Када бисмо сумњали у врлину од наших живота би остала само јалова крхотина, скврчани костур у чију срж се страх увукао неповратно и исушио сву крв виталности и наде да се још увек може веровати, још увек поуздати у човекову доброту и милост.

Отуд, када једини верујеш, усамљен си као пустињак, и ћутећи тајнујеш будућа доба, али је зато тренутак опраштања одгонетка вечности, и вреднији је од читавог живота милосрђа.

Јер је живот само привремено путовање.

Ако то није, сваки други смисао је странпутица.“

Наставите са читањем

Advertisements