Фрагменти 31

На слици: Антиконформизам; Фотографија: Poticaj

„Бивао сам уистину само онда када сам био сам или, у најгорем случају, када сам био у мањини. Али не у било каквој, већ озбиљној и знатној. И што је мањина била већа, што се више примицала потпуном самству, утолико је и моје бивање било смисленије а лични доживљај самства  подстицајнији.“

Advertisements

19 thoughts on “Фрагменти 31

  1. Шопенхауер осамљеника успоређује са клавиром, који је способан да сам производи музику целине, а гомилу са оркестром, којем је потребно мноштво инструмената за музику. Давно читах. Поздрав.

    Liked by 3 people

  2. Размишљам о следећем: не долази размаженост због превише љубави, већ због недостатка граница слобода. Тако имамо истински случај, по којем је снимљен и филм, да су у једно америчко место насељено избеглим Јеврејима из логора дошли да марширају неонацисти. Народ је био противан, али власт, политичари, моћници па и рабин сташе на становиште да се стране договоре. Адвокат нациста био је амерички Јевреј, који је баш тада био у кампањи за заштиту слободе говора. И данас Амери имају овај став – тумачен на свој начин и према својим потребама. И где је онда суштина Речи? Како време одмиче оне све више личе на празну али запаљиву сламу. Монаси, они стари, нису глагољали; били су штедљиви на свакој речи. А можда и речи на крају објављеног одломка и нису ту због речи? Можда и „Почетак“ и „Реч“ имају неко друго значење? Почетак је у Богу Оцу, који је вечно трајање, а Реч је Друго лице Свете Тројице, Син Божији. Да ли то мења контекст започетог интервјуа? Али бар љубав омеђава потребним границама смисла.
    Нека ми не буде замерено за премногу реч, и опроштено ако јој где год не беше места.
    Срдачан поздрав, Станимире!

    Liked by 3 people

    • …Стално ми кроз свест лебде речи Сина Божијег: „Твоје речи ће те осудити и твоје речи ће те искупити“. Разумео сам их на свој начин, доста субјективно, више у страху од њене прве половине, него у нади од остатка, разумео сам их као императив одговорности, и заправо читав (измишљени) интервју је замишљен као подстрек самодисцилини и самодисциплиновању, у мери у којој свако понаособ то ограничење може предузети и поднети. Тада је смислен и напор да се свака реч слуша и штити, чак и када није властита и у ма каквом контексту се појавила. Јер молитва господња почиње речима „Оче НАШ…“
      Радостан и срдачан поздрав шаљем Јелена!

      Свиђа ми се

  3. Док сам читала твој текст ја и јесам размишљала у овом смеру који наводиш у коментару, јер што више залазиш у суштину не можеш а да не запазиш колико је то тачно. Дакле, имала сам осећај да пишеш о томе. Реч мора да има Силу. Али данас речи имају лажну силу и безвредност, и стоје на танким ножицама, што се види по изговорима оних који од њих трпе. Истинита Реч лечи, крепи, подиже, држи, учи… Лажна реч је пут у болест и отпадију. Али ретки проналазе Слово Божије, Јагње. „Оче наш“ долази након усиновљења, али пре тога мора да бива „Верујем“. Ту се Господ обраћа појединцу, не народу, ни народима. Породица је већ „Оче наш“.
    Благодарим и на одговору и на разговору, Станимире!

    Liked by 2 people

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s