…ИЗ АУТОРЕКЕ ЗБИРКЕ ПОЕЗИЈЕ „ТИШИНЕ“
На слици: Унутрашњи свет; Фотографија: http://www.stratisvogiatzis.com
Са свих страна враћам се у себе
Много ме је никуда било
А никуда много…
Из давнина
рубоумља слепоочја тишина
Из нигдина
Стижем
Са уснама на усни сутона крви
За којим праскозорје залупих
Громко
Кришом
Сакупљм све мене
Од мене пострањене
Са многих пута и беспута
Оковрата суноврата неповрата
Састајемо се на растанку растанака
Свих којих бејах ЈЕДАН
И сваком узгредан
И ниједном вредан
Са свих страна враћам се
Од немила и недрага
Из нетрага
Тумара нас не зна се
Да се никада не зна
Где не стигосмо
Стижући
И не бејасмо бивајући
И где клицасмо наздрављајући бекству
Клицаном језиком за зраком
Оног сунца
Бегунца
Заводника
Љубавника
Мученика
Песника
Чеда…
Чеда
Каква тужна војска
Из давнина
рубоумља слепоочја тишина
Из нигдина
Са свих страна враћам се у себе
Sjajna!
Свиђа ми сеLiked by 1 person
Веома захвалан,
срдачно поздрављам!
Свиђа ми сеLiked by 1 person
Оковрата
Суноврата
Неповрата
Свиђа ми сеСвиђа ми се
…Врата!
Где су?
Свиђа ми сеLiked by 1 person
Одлетела, сагорела…
(Нисам хтела)
Свиђа ми сеLiked by 1 person
“Много ме је никуда било
А никуда много…“
Свиђа ми сеСвиђа ми се
На жалост…
Поздрав Јелена!
Свиђа ми сеLiked by 1 person