Егзистенцијална тескоба илити светло на крају тунела

На слици: Вилица; Фотографија: https://www.flickr.com/

Из нових рукописа

Надмоћна парламентарна већина оличена у двопартијској коалицији, беспризорно је игнорисала шаренолику, разуђену и фрустрирану скупштинску мањину током читавог мандата, неретко се при томе брутално и бестијално обрушавајући на смушене опозиционе појединце и, по правилу, генерализујући личну одвратност према конкретном народном депутату, на комплетну супротстављену страну. У следећем скупштинском сазиву, другачијег мишљења више није било, те је почетна еуфорија апсолутном већином убрзо прерасла у егзистенцијалну тескобу, личну нелагодност и колективни немир, а вишегодишњи мањински партнер власти препознат је као недовољно агилан и недовољно конструктиван. Неспоразуми су прерасли у неслагање и међусобни ривалитет, а овај у конфликт који је недуго потом кулминирао осионим позиционирањем доминантног акционара власти, вербално агресивним гранатирањем и хладнокрвном егзекуцијом потчињених политичких сарадника, на начин идентичан оном којим је ликвидирана опзиција из претходног сазива. У новоизабраном скупштинском одреду, још увек влада хармонични мир, али се могло чути да сто двадесет осам посланика из престоничког региона није задовљно распоређивањем на места ближа говорници (перспектива је сужена а прегледност ограничена), као и да група заступника из психијатријске струке очекује да председава парламентом. Идентичну амбицију има и еснаф полицајаца. Такође, плавооке даме из високог дома, једнодушно захтевају да се не одсеца Златна грана на којој уважена господа седе, већ да се на првом заседању формира делегација која ће хитно отупутовати у Кембриџ и положити венац на гроб Џејмса Фрејзера. Клуб брадатих колега се томе горљиво успротивио.

* Џејмс Џорџ Фрејзер, рођен 1. јануара 1854. у  Глазгову, Шкотска — умро 1941. у Кембриџу, Кембриџшир, Енглеска био je шкотски антрополог, фолклорист и класични филолог.

У делу Златна грана Фрејзер је истраживао начине мишљења од магијског до религиозног и напослетку до научног. Окосницу Златне гране чини мит о владавини свештених краљева у Дијанином светилишту у шуми на обали језера Неми у албијским брдима у Италији. Да би заузео место свештеног краља потенцијални наследник би морао да са врха једног дрвета одломи грану имеле ( златну грану) и да убије свог претходника. Због тога је Дијанин свештеник живео у сталном страху од претендента на његов положај и са мачем даноноћно чувао дрво на коме је била грана имеле. 

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s