Портир

На слици: Портир; Фотографија: https://www.akademijaoxford.com/

Из нових рукописа

Оправданост стереотипног поимања портирског позива као једног од најпрозаичнијих послова, пољуљао нам је средовечни професор књижевности који никада није засновао радни однос у својој струци, већ је последњих 18 година радио као вратар у фабрици пецива. Убеђење да се редовне дужности ове службе своде на рутинско пропуштање странака и евидентирање присутности запослених, само је једна од потврда несавршености људског ума који бесконачну разноликост стварности, посебно оне мање приметне и недовољно јавне, дожвљавајући је угрожавајућом, настоји да поједностави и осиромаши сужавајући космос, омеђујући га познатм димензијама, класификујући га у непроменљиве категорије, не би ли најзад самом постојанству дао некакав подношљиви смисао а хомо сапиенсу олакшао егзистенцију. Мало ко, међутим, у том незанимљивом и једоличном занимању наслућује дубину беспрекорне учтивости и богоугодног ћутања, наивно протумаченог као безнадно таворење устајалог духа, мртво море, парлог и учмалост. Дотични портир је, наиме, доказујући властиту лојалност колективу, остварио највиши степен присности са највећим бројем запосленика, апсолутно респектујући свачију приватност до потпуне и безусловне оданости, чиме је, разуме се, заслужио најдубље поштовање, те су сви они, од највећег броја, могли несметано и без иакаве стрепње да (наставе да) упражњавају своје тајне, по правилу, огреховљене животе. Испуњен неподношљивом количином неизговорених туђих судбина, не без одређеног поноса и частољубља, своме дому је пристизао, са кесом скупоцених поклона, исцрпљен и надасве жељан сна. Са нестрпљењем и олакшањем је свлачио радно одело и уредно га одлагао у плакар у спаваћој соби, све док једног поподнева, у џепу сакоа вољене жене који је висио поред његове управо одложене униформе није угледао дискретно штрчећи комад хартије. Био је исписан врелим љубавним садржајем из једне друге установе. На састанку својих портира који је сваке седмице организовала приватна агенција која је исте упошљавала по различитим радним организацијама у граду, сео је са ужареним нестрпљењем поред колеге који ради у школи где његова супруга држи наставу и загледао се у његове очи на грчем окованом лицу. „Ништа ме не питај, у потпуности те разумем“, прокоментариосао је дотични познаник и компањон, а затим додао, „на место на које сам узрујано журио да седенем, безглаво је дохитао онај мученик преко пута мене“.

6 thoughts on “Портир

  1. Својевремено сам, не упуштајући се у дубину тог позива, просто завидела портирима у бившој фирми. Мотив је био једноставан: седиш и не радиш ништа. О, Боже, колико књига можеш прочитати!
    По правилу нису читали књиге. Зато су читали људе. Није то лако.

    Liked by 2 people

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s