На пучини

На слици: „Сан“, Алексеја Зајцева; Фотографија: http://lebedeva-mari.livejournal.com/

Њена је барка плакала на води

Када спазих са обале вапај њене силуете

Са себе збацих сенку смокава

И кроз огањ медуза дрзнух се ка њој

Пејсажи њених обриса бежаху из пожуде

Када дирнух њене усне

Кротила је сопствени стид ал` дрско

Груди су капале у сутон

Ка соли мог дрхтања

На пучини силовито окупах је пољупцима

Од властите крви згужвах јој модрице на кожи

Нежно и неспретно

Крила ме под слапом својих увојака

Док роних ка ковитлацу

Она је вила маглу свог тела

Као једро за мој чун

Алге погнуше главе

И моја страст бризну ка месечини

И њен срам прсну кроз тмину

И узјахах пастува за пут њених свила

И безумљем прхнух

Ал` нечија је она била

Нечија је она била…

1993.

Из ауторске збирке поезије „Самоће“, Културни центар Крушевац, 2006.

11 thoughts on “На пучини

  1. Nisu ti inicijali.
    Ali, u stvari, najbolja je pesma ove osobe je Tiho. 🙂

    Nestajem tako u ovo veče
    kada se nebo u moru budi,
    postajem i ja sama talas,
    obalu daleku koji rubi.

    Sedim na steni – ćutim i gledam
    kako belina oblak sivi.
    jedinom srcu zapovedam
    da smelo, gordo do kraja živi,

    da bude čovek, da ne vređa
    ranu duboku koja već boli,
    da tiho, tiho okrene leđa
    onome koji ne zna da voli.

    Liked by 1 person

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s