
Када карактер није посредован благодетним, покајничким смирењем он остаје израз страшне и исцрпљујуће борбе са сопственим страстима.
И, што снажније страсти утолико драматичнија борба. И све налик одлучној особи руковођеној начелима, узвишеним идеалима и гвозденом вољом. И, канда, велики и јак карактер.
А, заправо, големо и страшно поприште.
И мајушна, немирна душа.
У дубоком неспокоју.
Шта је то у нечијем карактеру што доброту нечију напада ? Никако да нађем оправдање за такве. Поздрављам Добри Комшија.
Свиђа ми сеLiked by 3 people
Вечито питање без одговора. Поздрав велики!
Свиђа ми сеLiked by 1 person