После истине

На слици: Сцена из филма Сталкер, Андреја Тарковског; Фотографија: http://filmskerecenzije.com/

Ништа нас страшније неће суочити са бездном сопственог лицемерја и ништа нас неће учинити немоћнијим и беспомоћнијим од ароганције властите вредносне парадигме коју смо осионо промовисали у безочном и сладострасном наступу делиријум тременса неоправдане грандиозне изузетности.  А тај драматични сусрет са истином, болан као слика Доријана Греја и пароксизмалан као велики прасак, сусрет  након којег живот безусловно почиње испочетка (или заувек престаје), по правилу, не протекне у тишини и самопрекору, у богоугодном монологу и скрушеном покајању, достојном паду, и из нас увек покрене оно што заиста у себи исконски носимо: добро или зло. Господе, каква мора бити одговорност коју у том часу имамо? 

2 thoughts on “После истине

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s