
Ништа нас страшније неће суочити са бездном сопственог лицемерја и ништа нас неће учинити немоћнијим и беспомоћнијим од ароганције властите вредносне парадигме коју смо осионо промовисали у безочном и сладострасном наступу делиријум тременса неоправдане грандиозне изузетности. А тај драматични сусрет са истином, болан као слика Доријана Греја и пароксизмалан као велики прасак, сусрет након којег живот безусловно почиње испочетка (или заувек престаје), по правилу, не протекне у тишини и самопрекору, у богоугодном монологу и скрушеном покајању, достојном паду, и из нас увек покрене оно што заиста у себи исконски носимо: добро или зло. Господе, каква мора бити одговорност коју у том часу имамо?
Baš sam se ovih dana setila Dorijana Greja dok sam razmišljala, posmatrajući neke ljude, koliko mane ostavljaju trag na licu. Posebno zloba napravi duboke brazde.
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Увек са стрепњом прилазим огледалу…
Велики поздрав С.
Свиђа ми сеLiked by 1 person