Медицинска сестра

Из збирке прича Нулти случај

Медицинска сестра на психијатријском одељењу крушевачке болнице, сведок почетка емоционалне везе између девојке и младића, у том периоду хоспитализованих пацијената, уверавла је по отпусту оба клијента, родитеље двадесетпетогодишње студенткиње арихитектуре, са којима је већ извесно време била кућни пријатељ, да младић њихове кћери једном месечно борави на одељењу током последњих пар година, често привезан за кревет првих 48 сати, те да треба да га се клони јер се ради о озбиљној душевној болести. Родитеље двадесдеветогодишњег младића, свршеног професора математике, угледне и високо позициониране грађане, у чијем непосредном суседству живи, убеђивала је да предузму све што је у њиховој моћи и искористе ауторитет који још увек имају како би сина одвратили од даљих контаката са изабраницом свог срца јер је дотична девојка оболела од тешког облика депресије, те да то није прилика за њихову кућу. На одвојеним контролним прегледима, поступајући психијатар је несрећним родитељима својих пацијената, сукући замишљено дим цигарете из ноздрва, хладнокрвно предочио како је психијатрија најмање егзактна медицинска грана, да још увек лута бесконачним простором менталне патологије, незнано далеко од каузалног метода лечења и да се бави искључиво симптомима, те да може да понуди некакву утеху, али да не оставља никакву наду.

2 thoughts on “Медицинска сестра

  1. zanimljiv tekst, mada mislim da nada uvek postoji. „Samo se pomoću ljubavi direktora jednog zavoda prema njemu poverenim bolesnicima može razumeti tako paradoksna izjava o smislu čovekovih oboljenja, nju je dao jesen na kongresu naučnika prirodnjaka 1846: “Upoznao sam i lečio bar 1500 duševnih bolesnika; živeo sam sa njima i među njima i sa njima se druži više nego sa normalnima. Ako je potrebno da donesem sud o moralnoj vrednosti sumanutih u poređenju sa onima koji važe za zdrave, onda bih se izjasnio u korist ovih prvih. Sasvim slobodno priznajem da umobolne uopšte više cenim od drugih da rado živim među njima, da u njihovom društvu ne osećam nedostatak kontakta sa zdravima, čak ih delom smatram prirodnijim i razložnijim od ljudi uopšte.“ Samo onaj koji je obdaren velikom osećajnošću može mentalno oboleti. Otuda ubeđenje “da čoveku mnogo više služi na čast nego za sramotu ako mentalno oboli.““
    Karl Jaspers

    Свиђа ми се

    • Ја се у потпуности слажем са Карлом Јасперсом. Стао бих из речи које је изговорио овог часа. Овде је међутим акценат стављен на ограничене терапијске домете психијатрије као гране медицине. Са становишта антипсихојатријске школе мишљења, која је, унутар психијатрије имала своје место и улогу у другој половини прошлог века, ствари стоје унеколико другачије и оптимистичније. Али тај концепт је скрајнут са умишљајем, он је разоружавао репресивни државни апарат, лишавао га је могућности обрачунавања са неистомишљеницима стрпавањем истих у психијатријске дијагнозе и луднице, и као такав био је осуђен на прогон и егзотично место у историји психијатрије.
      Хвала на одличном коментару-цитату.
      Препоручујем Чеховљев Павиљон не. 6.
      Срдачан поздрав

      Liked by 1 person

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s