Читач

На слици: Микрофон; Фотографија: https://www.assignmentpoint.com/

Из збирке прича Нулти случај

Проказаног и презреног колегу чији дигнитет смо поставили као парадигму удворичког карактера и којег смо се клонили као кужног, често смо били принуђени да слушамо преко централне радио станице. Три пута седмично, наиме, током спровођења ручка, популарисао је путем јавног разгласа знамените писце, ишчитавајући краће одломке из њихових сочињенија, након чега је аудиторијум, од тристотинак запослених, захвално аплаудирао. Чинио је то полтронски педантно последњих петнаест година, а у среду уочи Великог петка у етар је пустио следеће речи: „Ако је лакше постати морални богаљ него учинити морални подвиг онда не треба ни да чуди ни да брине окупираност посусталог разума изопаченим и учмалим духовним млаковерством. То је она хедонистичко – мазохистичка вредносна атмосфера у којој нема ватреног сукоба идеја, и штавише, у којој нема ни ватре, а још мање самих идеја и у којој је једини апсурд одсуство икаквог апсурда. У њој солидарност није сведена на саосећање већ на конформизам, а клицање животу није инспирисано љубављу већ страшћу. Заправо, може ли ико бити црв, тамо где су сви – црви“? Исте ноћи установа је државу ставила у строги карантин. Нулти случај је произведен у доктора хуманистичких наука.