Поштовани посетиоци блога
ПЛЕТЕНИЈЕ СЛОВЕС,
све што је објашњиво и није вредно разумевања, све што је дорециво и није достојно описа. Само неизрециво узноси до оних осећања која нас инспиришу да се поклањамо до самодрицања и жртве. Тамо почиње свака љубав, верујем…
Једном приликом, сада већ давног 18.04.2013. године, написао сам на овом блогу „ИЗВИНИ“, верујући да ће ме те речи оправдати и искупити за сваку несмотреност коју бих могао учинити пишући на блогосфери.
Оне су ме, међутим, осудиле.Сада је време за коначни растанак и уместо великих речи…
На слици: „Унутрашњи свет“; Фотографија: http://www.stratisvogiatzis.com/projects/inner-world
Праштајте. По злу не памтите. У срцу мржњу не носите. И не слутите да она, уствари, носи ваше срдашце. Није снага љубави и истине аршинована мером осветољубивости, већ мером праштања. Праштајте.
Дечицу немојте васпитавати строгим речима, нити куражити бруталношћу, понајмање искушавати хладноћом. Хоће ли имати икога на свету више ако се разочарају у вас? И не заборавите, колико љубави уложите толико ће вам узвратити. Не зато што ће настојати да вам се реванширају истом мером, каква год она била, већ зато што за више неће знати. И праштајте.
Немојте заборављати родитеље. Тужнијих јесени неће бити него што већ јесу. Немојте ни захваљивати ни подразумевати. Пружите нежност и бригу, то је све што је остало. Покуцајте на врата, закорачите…
View original post 147 more words
