На слици: Поље пшенице; Фотографија: http://www.gnojidba.info
Овлашћено од заборава, престајеш да збориш, Косово моје.
Глас Твој копни баш тамо где мој урликнуо није.
На Пољу оном где тишина векује а мук дозрева.
И док слушам оно што не говориш и сам ћутим оно што чујеш.
Опрости, бејах премален спрам Твоје големости.
И преголем спрам скрушења Твојег.
Па Те молим, Душо моја, када прстима ка лицу ми кренеш, не плаши се страха мога.
Помилуј ме грешног и пусти да издахнем…
…Сасвим сам и сасвим нем.
ПЛЕТЕНИЈЕ СЛОВЕС 