На пучини


На слици: „Сан“, Алексеја Зајцева; Фотографија: http://lebedeva-mari.livejournal.com/

Њена је барка плакала на води

Када спазих са обале вапај њене силуете

Са себе збацих сенку смокава

И кроз огањ медуза дрзнух се ка њој

Пејсажи њених обриса бежаху из пожуде

Када дирнух њене усне

Кротила је сопствени стид ал` дрско

Груди су капале у сутон

Ка соли мог дрхтања

На пучини силовито окупах је пољупцима

Од властите крви згужвах јој модрице на кожи

Нежно и неспретно

Крила ме под слапом својих увојака

Док роних ка ковитлацу

Она је вила маглу свог тела

Као једро за мој чун

Алге погнуше главе

И моја страст бризну ка месечини

И њен срам прсну кроз тмину

И узјахах пастува за пут њених свила

И безумљем прхнух Наставите са читањем