О НЕПОСЛУШНОСТИ МЛАДИХ – ЧЕТВОРОФАКТОРСКИ МОДЕЛ ОБЈАШЊЕЊА, први део


Пружање отпора и непослушност у понашању тинејџера постају врло ефикасни путеви бекства и избегавања непријатних и досадних задатака који траже много труда али и тачнијег предвиђања последица у „размени удараца“ између родитеља и детета.
Фотографија: mamaibeba.rs

Почетком деведесетих година 20. века, пре свега захваљујући истраживањима Петерсона и његових сарадника, постало је јасно да један од главних разлога бунтовништва и непослушности младих, те једне врсте социјалне агресије, јесте слаб, неефикасан, недоследан и неселективан начин управљања понашањем детета или адолесцента који родитељи користе. Неретко је такав модел родитељства комбинован са врло грубим и екстремним методама дисциплиновања и слабим надзором активности адолесцента. Из тога произилази да пружање отпора и непослушност у понашању тинејџера постају врло ефикасни путеви бекства и избегавања непријатних и досадних задатака који траже много труда али и тачнијег предвиђања последица у „размени удараца“ између родитеља и детета (ма како негативне оне биле) а, понекад су и награђујући сами по себи. Наставите са читањем