Како сам КОВИДирао и шта је после тога било


На слици: Стара зграда крушевачке болнице; Фотографија; Архива аутора

Добро смо се држали безмало читаву годину, одолевали филигрански ударима непријатеља већ на дворишној међи и прву линију фронта разумно држали у својим рукама, тачније речено, главама, одговорно спроводећи све препоруке тзв. струке. Већ смо без маски почели да се плашимо чудноватости властитих лица, па смо за сваки случај на брњице навлачили и по две, а за бесконачну дезинфекцију руку, алкохол одвајали од уста (да не чују преци! У реду, и потомци). Не, не исцрпљени и клонули, већ напротив, са суманутим надахнућем, верујући да господаримо ситуацијом, пркосили смо невидљивом творчеству које се, гле безочности, са једне далеке пијаце запутило да нас понизи на родном огњишту. Наставите са читањем