Прегршт различитих интерпретација вечерашње одлуке Владе Србије да одбије бриселску понуду о решењу Косметског питања, од оних афирмативних али ретких до посве сумњичавих и многобројних, међу којима, поред незаобилазног еврофанатичног оркестра значајно место заузима читав конгломерат оних које иза ове одлуке наслућују само лицемерни маневарски потез привременог одлагања капитулације, драматично говори о сложености процеса рехабилитације добрано пољуљаног националног самопоуздања и дубини параноичне подвојености Народа од власти и обратно…
Наиме, не мали број реакција родољубиво орјентисаног света чија је централна значењска тенденција садржана у констатацији да је одавно још по среди оживотворени и неповратни процес чијој се очекиваној сутрашњој формализацији супротставио тренутни страх власти од евентуалне реакције свог Народа, парадоксално сведочи о страху истог тог дела Народа од обриса Слободе који се може наслутити иза очекиваног истрајавања власти на оваквој одлуци.
Није тренутак, елем, за сумњом опхрвану проблематизацију вечерашње одлуке Владе Србије. Тренутак је за разборити, хладнокрвни национални поклич подршке владином становишту којим се осим оснаживања преговарачке позиције Србије, родитељски остварује корективна улога Народа према власти коју је бирао (ако јесте бирао?) и иста (власт) приводи националној историјској парадигми у часу када је управо она (национална историјска парадигма) „претила“ да трајно постане њена грижа савести. Овај синтагматски напор Народа не сме изостати у часу када је држави и нацији више од свега потребан одлучни ехо јединственог става око јединог нам Космета, упркос недостатку моралне снаге актуелне власти да храбро обави своју историјску дужност и отворено ЗАТРАЖИ подршку Народа за своју вечерашњу одлуку. Јер друге одлуке не може бити. И зато што би неизоставно подршку добила. Ако већ власт то није учинила, учинимо то ми, сливајући своју солидарност њеној вечерашњој одлуци у слободарски историјски ток. Онај ток који је старији и од нас оводанашњих Срба и од привременог владајућег реда и који над нама бди од Светог Саве и Видовдана.
И на послетку, ко вечерас није осетио дамар достојанства и укус Слободе не сме сметнути са ума да ће верујући у своју завереничку визију можда, и на жалост, и дочекати њену емпиријску валидацију (јер свакако власт коначно бива истерана на чистац и наредних дана ће најзад бити потпуно јасна њена улога у актуелном геополитичком и осталом галиматијасу), али и бити на страни свега што компромитује напоре ка девазализацији Отаџбине и свих оних којима је до тога јако стало.
Sjajan post… Usput, samo da primetim apsurd: u Beogradu svega par hiljada ljudi na ulici traži da se ispoštuje Ustav sopstvene države i da se ne preda (proda) deo zemlje/naroda/istorije/kulture i koječega još, dakle traži svoje… Sa druge strane, u Zagrebu, 50 hiljada ljudi demonstrira protiv ćirilice/drugog naroda/kulture itd. , dakle ne želi tuđe…
Epilog – Srbi su nacionalisti koji ne zaslužuju ni “datum“, a Hrvtai ulaze u EU… Zanimljivo, a…?
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Изгледа да није ИСТО тражити своје и не желети туђе!
Јер СВОЈЕ може бити свачије, канда.
Поздрав.
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Срби су склони подјелама, превратима, сумњичавости, инаћењу…. а такве Европа не жели…
Свиђа ми сеСвиђа ми се
одлучни ехо јединственог става … ima li toga u Srba
Ili, u slučaju odrečnog odgovora , dobijamo odgovor na pitanje zašto smo tu gde jesmo ?
Tekst je takav da mogu samo reći, kapa dole, ali… ma, samo ću da potpišem i Dušanićev komentar, jer sam isuviše nemoćna , besna i tužna, da bilo šta kažem.
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Ово је околност која не калкулише са „АЛИ“.
Хвала Негослава на комплиментима.
Поздрав.
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Ето и нечег доброг у нашим рђавим склоностима!
Поздрављам Вас, Мирославе.
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Uzgred, Srbija je jedina multi etnička država u Evropi.
Poznatao je da „sila Boga ne moli“ i siguran sam da znate na koga tu mislim.
Ipak, kakva je to Evropa i čemu je ona sklona?
Ima li Evropa svoj stav, isvoje vrednosti, ako ni sama ne može da se suprotstavi stavu sile?
A možda i neće… Možda joj se sviđa uloga marionete?
Idu izbori u Nemačkoj – i sve staje.
Ne mogu da verujem – svi su zauzeti.
Nema čovek skim ni da popriča.
Pozdrav!
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Ех, та пирамида „ауторитета“…
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Ni Evropa nije bolja. Pa zar u njoj nije kulminiralo svako izopacenje vrednosti?!
Свиђа ми сеСвиђа ми се
И више од тога. Промовисане су сасвим накарадне вредности. Али, авај, постоји пећутажна солидарност у неговању истих. а свако ко покуша да игнорише наводне вредности или истрајава на традиционалним бива проглашен ретроградним, анахроним, нецивилизованим…
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Одличан пост.
Мислим да је разлог за сумњичавост и приличну резервисаност тај што је одлука изненадила многе. Чак и оне највеће оптимисте јер је последњих дана деловало као да господа припремају терен за потпис. Све оне приче о притисцима, бирању између два зла, пропасти ако не прихватимо, све то је деловало као увертира за ДА. И онда кад је стигло то НЕ многи су остали затечени. Многима и то инсистирање на наставку преговора делује само као куповина времена, покушај да се пронађе неки други, безболнији начин да се провуче то ДА.
Оно што је свакако тренутна реалност је НЕ које ми као народ морамо да подржимо. И да верујемо да ће наша подршка и њих саме да убеди да је то НЕ једини исправан одговор. Без наше подршке, искрене и потпуне, бојим се да ће се они сами сломити као лист на ветру и поклекнути.
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Сасвим сам сагласан са Вамшим становиштем.
Желим да верујем да је добро дошло сваке оснживање оних који морају да учине кораке храбрости. Једноставно демонстрирање да Народ подржава овај чин.
Поздрав за ИВИНСВЕТ.
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Не волимо ми да нам се догоди оно што нисмо очекивали (па макар то било по нас и добро)… Јер како се онда бусати у њедра и хвалити са оном: Не рекох ли ја… Знао сам…
Грешан смо ми народ, кад увијек морамо/тражимо да будемо у праву…
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Nisam do sada na u blogosferi pronašao bolji tekst od ovog a koji se tiče poznate nam teme.
Prvo zbog same psihološke analize vlsati i naroda koju si dao, tako perfekno da nemam reči.
…“супротставио тренутни страх власти од евентуалне реакције свог Народа, парадоксално сведочи о страху истог тог дела Народа од обриса Слободе који се може наслутити иза очекиваног истрајавања власти на оваквој одлуци.
Druga stvar je referendum i njegovo izbegavanje.
Pokušao sam u svom postu „Utisak nedelje“ da provučem tu, i još jednu temu koju su obeležile prošlu nedelju.
Moj stav o tome ( pregovorima) dat je u poslednjoj rečenici pomenurog posta.
Što se referenduma tiče mislim da sam negde provukao sledeće misli:
„Volim kad se nešto sprema.
Volim da budem učesnik.
Ali njoj smeta… Drži me na distanci.
Onda krišom, kad nije u kuhinji, prođem pored šporeta, umočim prst, gvirnem u šerpu, promešam, probam, posolim. Ako treba dodam vegetu…
Znam i ja po nešto. Živa sam duša…“
Ono što me je iznenadilo su komentari! Nisam mogao da verujem! Mislim, svaka čast pojedincima.
Pozdrav!
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Шта да кажем после оваквог коментара… до, Ти си мој друг и драго ми је што Те сретох.
Понекад помислим чак да је мисија ових блогова да се обави такав сусрет.
А, то неко уређује, дубоко верујем!!!
Остај здраво, добри Wojciech.
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Odličan tekst. Čudan smo mi narod … Inatan najviše sebi … Velika večina nas je htela da se odbije predlog, a sada kada je odbijen, kažemo da ali zašto su ga odbili, „ma tu mora da ima nečeg, to je zobg predstojećih izbora itd“ Nesložni, maliciozni, gotovo Neljudi …
Свиђа ми сеСвиђа ми се
У овом часу је важано било „изгурати“ НЕ.
А сада, даље.
Поздрав, Бане.
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Превише брзо одговорих, а онда прочитах коментар госп. Бојчића, који је скоро идентичан…
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Mi smo čudan narod. Svi nosimo različite kape a opet ih napako okrećemo.
Свиђа ми сеСвиђа ми се
…Наопако… да, тада се, изврнуте, не разликују међусобно и ето нама јединства!
Тј. његовог наличја!
Поздрав.
Свиђа ми сеСвиђа ми се