На слици:Уметничка слика Андре Кона; Фотографија: http://www.liveinternet.ru
Не дозволите да Вас изопачени вредносни амбијент увуче у своју манипулативну парадигму. У њој лежи и његов топуз и Ваша рањивост. Он ће ватрено прокламовати модернистички дух и жарко промовисати хладну нихилистичку самодовољност, све што је неопходно да би створио привид сневаног ослобађања од негви које спутавају човекову индивидуалност и све што је довољно да би Вас привео својој извитопереној идеологији. То јесте његов перфидни циљ. Када успе у том подухвату, почиње да влада Вама на начин на који то жели спрам својих девијантних циљева, а на Вас упери прстом и оптужи Вас за робовање деструктивним ресантиманима, анахронизам, неприлагођеност и враћање у прошлост. Али тада је доцкан. Избављења више нема. Осим по цену апсолутног изопштавања. Па и тада, по његовим вредносним мерилима, изопаченим, разуме се.
***
Медиокритетизација, вулгаризација, банализација, уопште узевши, општи декадентни дискурс није пошаст само наше земље и нашег народа. Нама је, наиме, лако да препознамо наше прилике и обично смо склони да их екстрахујемо из општег тренда епохе и сагледавамо као изоловане националне поразе. Ако, међутим, помније обратимо пажњу на остатак контекста, регионалног, континенталног, а и шире, неће нам бити толико тешко да приметимо да се наш вредносни микрокосмос не разликује битно од глобалног вредносног амбијента у чијој је болесној основи арогантни нихилизам. У том смислу, ни нова ријалити провала са којом се суочавамо ових дана на националним фреквенцијама, ни париска Ебдо трагедија са почетка године, ни актуелна мигрантска криза, ни европска духовна индолентност уопште – не разликују се у својој основи и смештени су на истом мрачном континууму корозивног карактера, као бизарна копилад универзалног пројекта умоболног који настоји да унификује вредносни поредак до мере потпуне инверзије, апсолутне аперсонилизације индивидуе и укидања ума као средства спознаје.
***
-Стражарити над самим собом, увек и свуда… може ли то ико?
-Снага појединца је одмерена степеном подношења нелагодности која прети да угрози његова начела и вредносни систем. Зато баш, није право питање, може ли се то, већ како у том делању, које се мора, пронаћи мир?
На слици: Сцена из филма „Сталкер“ Андреја Тарковског; Фотографија: celluloidwickerman.com
ПЛЕТЕНИЈЕ СЛОВЕС 
Odličan tekst.
Свиђа ми сеСвиђа се 2 people
Хвала Тања!
Срдачан поздрав!
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Незаборавном држим причу старца Антонија, која каже како су му једном приликом дошле у посету две групе људи: једна из града, друга са села. На његово питање шта би било кад би нестало струје те самим тим и хлеба у продавницама, људи из града су рекли да би избио хаос, док је група са села само слегла раменима, одговоривши: „Па ништа страшно… Заложили писмо пећ на дрва и умесили хлеб.“
То је разлика између слободног и поробљеног човека.
Поздрав.
Свиђа ми сеСвиђа се 2 people
Сјајно!!!
Као и увек, својим коментаром унапредите оно што сам написао.
Хвала на посети!!!
Срдачан поздрав!
ПС. Никако да поставим коментар. Упорно покушавах на неколико текстова.
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Било је инспиративно.
За ово друго нисам паметна, јер је и овде и тамо све исто изузев оног кода (број или слова енглеске латинице).
Још срдачнији отпоздрав!
Свиђа ми сеСвиђа се 1 person
Čitam po stoti put, a znam…
Neverovatan si Stanimire!
Pozdrav! 🙂
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Ко ми рече!!!
Хвала! Хвала!Добри Друже!
Поздрављам Те!
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Odlican tekst, sjajno povezan sa muzickom numerom :OK: .
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Хвала Тања.
Ваљда је тако…
Срдачан поздрав!
Свиђа ми сеСвиђа ми се
20 thoughts on “Европска духовна индолентност”
Wojciech каже:
31. август 2015. у 22:53 Уреди
0 0 Rate This
Ne brini Stanimire. Radašan će i patoše! 🙂
Свиђа ми се
Одговор
Станимир Трифуновић каже:
1. септембар 2015. у 07:34 Уреди
1 0 Rate This
Ништа, да спремим лаворче с` `ладну воду… и бело пешкирче.
Не би ме зачудило да се тако и деси!?!
Поздрављам Те Друже!
Liked by 1 person
Одговор
oblogovan каже:
31. август 2015. у 23:40 Уреди
0 0 Rate This
И укидања ума као средства самоспознаје…
Liked by 1 person
Одговор
Станимир Трифуновић каже:
1. септембар 2015. у 07:31 Уреди
0 0 Rate This
…Ја то тако видим Дејане.
Дакле,човек остаје пуки скуп попречно-пругасте и глатке мускулатуре, нешто васкуларних цевчица, пар нужних унутрашњих органа и неколико неурона,тек за једносмерну струју.
Поздрав Друже!
Liked by 3 people
Одговор
Branislav каже:
1. септембар 2015. у 02:32 Уреди
1 0 Rate This
Samo umetnost dragi prijatelju, bavite se njome, pisati, svirati, slikati, ko sta ume i voli … Ona je jedini način da se zadrži kontrola nad samim sobom kako sticajem životnih prinuda ne bi morali da budemo deo tih njihovnih vrednosti … jos ako neko hoce da kupi nasa dela koja god ona bila, onda imamo otvoren put da se zatvorimo u nas utopisticki svet i njemu nadjemo svoj mir. Pozdrav!
Liked by you and 4 other people
Одговор
Станимир Трифуновић каже:
1. септембар 2015. у 07:28 Уреди
1 0 Rate This
Изузетан коментар, драги Друже. Надахњујућ и окрепљујућ.
Јер Врлина је све оно што подразумева и проистиче из вере у човекову богоугодност, у људски идеал оваплоћен добротом, и човекољубљем.
Остај здраво!
Liked by 3 people
Одговор
Огњена каже:
1. септембар 2015. у 06:44 Уреди
0 0 Rate This
Остаје само труд, несебична ревност и нада у мирис есхатона.
Хвала ти што си нас овим записом на то подсетио.
Liked by you
Одговор
Станимир Трифуновић каже:
1. септембар 2015. у 07:29 Уреди
1 0 Rate This
Написах у одговору Банету, врлина је све оно што подразумева и проистиче из вере у човекову богоугодност, у људски идеал оваплоћен добротом, и човекољубљем.
Срдачан поздрав О.
Liked by 1 person
Одговор
robin каже:
1. септембар 2015. у 20:11 Уреди
0 0 Rate This
Za mene je porazavajuce kako taj talas brzometno zapljuskuje sve, cak i one za koje se ne nadas.
Свиђа ми се
Одговор
Станимир Трифуновић каже:
1. септембар 2015. у 20:17 Уреди
1 0 Rate This
На жалост…
Но, има још увек и оних који одолевају, чувају ватру између дланова и – верују!
Хвала на посети А.
И коментару.
Срдачан поздрав!!!
Liked by 1 person
Одговор
mojra каже:
2. септембар 2015. у 18:49 Уреди
0 0 Rate This
Nisam uvek za odmeravanje snage pojedinca stepenom podnošenja nelagodnosti. Ne isplati se. Dugoročno ne donosi dobrobit ni pojedincu, ni društvu. Mnogo više mi se zato dopada:
„Bože, daj mi snage da prihvatim ono što ne mogu da promenim, hrabrosti da promenim ono što mogu i mudrosti da razlikujem jedno od drugog.“
Pozdrav!
Свиђа ми се
Одговор
Станимир Трифуновић каже:
2. септембар 2015. у 18:59 Уреди
0 0 Rate This
…Оне нелагодности која потиче од угрожавања аутономије и личних начела, разуме се, позитивних и хуманих. Сматрам да атак изопачених вредности на овај домен човеков неизоставно изазива нелагодност, јер се ради о насртају система, једне, на известан начин, апстракне силе која својом неумољивошћу мора изазвати зебњу и нелагодност.
Али, сасвим оправдавам становиште које стоји под наводницима.
Тања, срдачан поздрав!
Свиђа ми се
Одговор
причалица каже:
3. септембар 2015. у 11:12 Уреди
0 0 Rate This
Ништа се не дешава случајно. Постоје они који учествују, и они који посматрају реакцију. Исти случај је и са реалитијима, „војном“ парадом бошњака у Рашкој, увредљивим верским или националним графитима… Све су то показатељи стања народа. Кад нам ураде нешто с намером да вређа свесне и будне, они нам праве проценат. Кад су, након „параде“ бошњака дошли до сазнања да се у Србији дигло 140 000 а у Српској 40 000 људи израчунали су да је то проценат од 3-5 %. То је број који је зазвонио за узбуну и одмах је након тога стигла наредба да се сви војни ветерани региструју у удружењима, сви попишу и да се крене са ограничењем оружја, другим речима да се разоружају.
Али жилав је народ и, ено, петиција против реалитија иде ка стохиљадитом потписнику. За 48 сати њу је потписало 50 000 слободномислећих људи.
Довољна је жишка и да се све промени у трену.
Поздрављам!
Свиђа ми се
Одговор
Станимир Трифуновић каже:
3. септембар 2015. у 14:26 Уреди
0 0 Rate This
Волео бих да могу да делим Ваш оптимизам…
У Грчкој је на референдуму 63% народа гласало против мера штедње предложених од стране светских финансијсјих инситуција, али је председник владе који је пре две седмице поднео оставку ову вољу народу артикулисао као подршку личном ставу да мере треба прихватити. Елем, може читав народ да потпише петицију, али The show must go on!
Напросто, таква су времена…
Поздрав Јелена!
Liked by 1 person
Одговор
причалица каже:
3. септембар 2015. у 14:35 Уреди
0 0 Rate This
Ја сам сигурна у то да петиција неће донети промену програмске шеме. Мој оптимизам није био у том погледу. Важно је да они знају за њу, важно је да виде колики је проценат. Пред параду да знају колико им војске треба да је обезбеде. Важно је не дати им предаха, док се не сморе од себе самих. Уједно се у свету дешавају и друге ствари.
Је ли тако?
Свиђа ми се
Одговор
Станимир Трифуновић каже:
3. септембар 2015. у 17:19 Уреди
0 0 Rate This
На (жалост и) срећу, у свету се дешавају и друге ствари.
Свиђа ми се
Одговор
причалица каже:
3. септембар 2015. у 19:03 Уреди
0 0 Rate This
„Када крштени наруже Крст Христов безакоњима својим, онда Свевидећи допушта да га некрштени још више наруже. Да би се крштени сетили и застидели.“
Владика Николај, „Косовски завет“
Ништа не бива пре пуноће времена.
Поздрав радосни!
Liked by you
Одговор
Станимир Трифуновић каже:
3. септембар 2015. у 19:12 Уреди
0 0 Rate This
…Или, све почиње и све завршава у право време и на правом месту!
ПС: Сјајан је Ваш коментар!!!
Поздрав радосни!
Свиђа ми се
Одговор
Dejan каже:
4. септембар 2015. у 01:11 Уреди
0 0 Rate This
„Стражарити над самим собом, увек и свуда… може ли то ико?“
Često se zapitam kud sve ovo vodi…Ostaje samo nada da će nekad sve prekriti ruzmarin i šaš…
Ostaj dobro prijateju ! 🙂
Свиђа ми се
Одговор
Станимир Трифуновић каже:
4. септембар 2015. у 14:31 Уреди
0 0 Rate This
…И тако ће и бити. Најбоље…
Остај здраво Дејане!
Свиђа ми се
Одговор
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Triptih elaborat.
Свиђа ми сеСвиђа се 1 person
…Више триптих него елаборат.
Срдачан поздрав!
Свиђа ми сеСвиђа ми се