Скица за тишину

На слици: Завесе на ветру; Фотографија: www-.ask.fm/Lavander31

На слици: Завесе на ветру; Фотографија: www-.ask.fm/Lavander31

Не долазим често на ово место. Само онда, углавном, када се враг поигра оним што је од мене остало. Врата одшкринута векују, окна отворена столете и ноћ њише завесе. У празној соби неколико хладних година и један непомични мук. Већ по навици, потражим петролејку под којом одавно спаваш, тек да проверим јесу ли на јастуку све оне жмурке које сам пребројао у нискама несаница и онај траг игара без граница, нацртан урликом. Много ме је пута завео, признајем. Спокојан у болу, гасим пламен, излазим на веранду и палим цигарету. И питам се шта се заиста десило и зашто ми ветар свежином походи груди?

30 thoughts on “Скица за тишину

  1. Meni ne zvuči durski. Naprotiv, zvuči melanholično. Kao da si u toj sobi ugušio i zaključao najtopliji deo sebe. I prestao da se nadaš. Doduše, vrata su odškrinuta … ko zna?
    Kako je ovo divno napisano. Sedela sam pre neku noć daleko, čak u Alpama, promrzla nakon burno provedenog hladnog dana, i čitala tvoj post. Odmah mi je bilo toplije.

    Свиђа се 1 person

  2. Meni ne zvuči durski. Naprotiv, zvuči melanholično. Kao da si u toj sobi ugušio i zaključao najtopliji deo sebe. I prestao da se nadaš. Doduše, vrata su odškrinuta … ko zna?
    Kako je ovo divno napisano. Sedela sam pre neku noć daleko, čak u Alpama, promrzla nakon burno provedenog hladnog dana, i čitala tvoj post. Odmah mi je bilo toplije.

    Свиђа се 1 person

Постави коментар