ИЗ АУТОРСКЕ ЗБИРКЕ ПОЕЗИЈЕ „САМОЋЕ“
За доручком ћутимо столица и ја
Она зна из које шољице пијем кафу
И добро разуме дим из мојих ноздрва
После мог трећег уздаха
Она навуче завесе на прозоре
И утиша сва годишња доба
Обуче стари мантил
И након звона штикала
Које захрле аутобуском стајалишту