Питање

На слици: Кадар из филма „Иваново детињство“; Фотографија: hr.hoiantown.org

Из збирке прича Нулти случај

На конгресу посвећеном менталном здрављу младих, одржаном у Нишу скоро деценију уназад, под покровитељством Клинике за дечију и адолесцнтну психијатрију медицинског факултета, говорило се, поред осталог, о значају ране детекције латентних психичких поремећаја и њиховом разликовању од уобичајених, свима својствених и пролазних адолесцентских криза. Након излагања еминентних професора и доктора наука, представљања резулата бројних научних студија са америчких, аустралијских и европских универзитета, чији је акценат био на базичним психијатријским аспектима проблема, реч је у једном тренутку узео модератор скупа и најављујући излагање представника струке са становишта криминогених девијација личности на адолесцентном узрасту, направио узнемирујуће поетски увод, изговоривши дословно следеће: „На улици их тучемо, у медијима их инкриминишемо, у јавности их жигошемо, у институцијама их заборављамо, у домовима их кажњавамо, у клубовима их обезвређујемо, у школи их критикујемо, у породици их запостављамо…“. „Али, забога, ко их воли?, неочекивано и сасвим гневно је упитао професор, доктор Анђелковић, извињавајући се аудиторијуму на нестрпљивом упадању у реч водитељу дебате. У билтену медицинског факултета, штампаном крајем последњег годишњег триместра, који смо као учесници скупа добили на приватне адресе, објављен је подробан извештај са наведеног конгреса. О одговору на постављено питање уваженог професора, није забележена нити једна реч.

 

4 thoughts on “Питање

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s