Из збирке прича Нулти случај
Познати јерисоски справљач чамаца и посвећени старатељ колоније паса луталица, лењих и доброћудних посетилаца месних плажа, које је брижно окупљао, хранио и лечио као своју децу, а према предању старијих мештана, често, и науштрб исте, извесни Василис Папаконстантину, сахрањен је у својој осамдесетој години на сеоском гробљу уз строге православне обреде. Седмицу касније, у наступу делиријума, локални пијанац је откопао гроб у Господу упокојеног раба божијег, уверен сред својих чулних обмана да је декица испраћен у сусрет Свевишњем са повећом количином злата, што се, дабоме, испоставило нетачним. Иако су за описани случај постојали чврсти и непобитни докази, те и основана сумња да је одар, сандук и укопаног оскрнавио дотични пробисвет, огорчена породица је јаросно одбијала да прихвати веродостојност недвосмислених чињеница и најзад, кривичну пријаву поднела против НН–пса.
ПЛЕТЕНИЈЕ СЛОВЕС 