
Из збирке поезије Тишине
Неће прозборити реч
Крај које смо се мимоишлиЈедно ка крику
Друго ка муку
За твојом тишином
Кикице детињства лелујајуНа трагу мог бдења
Плетенице бреза тихујуОд уздаха раскршћа
Не може се поћи натрагИ ми смо све ситнији
У зеницама прећутане речиЗа коју нисмо сигурни више
Ни која је у ствари
2007.
Предивно. Дах зиме у ово спарно лето, да продишемо. Поздрав!
Свиђа ми сеLiked by 2 people