ПЕТОФАКТОРСКИ МОДЕЛ ЛИЧНОСТИ

     Петофакторски модел личности представља данас најутицајнији теоријски модел у области психологије личности. Аутори овог модела (Costа i McCrаe) су поред основних теоријских принципа назначили и историјски контекст у коме је модел личности настао, његово језичко и емпиријско порекло као и односе са другим значајним моделима личности.

     Како творци наводе, овај модел личности, иначе настао и усавршаван током последњих 25 година, претпоставља да се структура личности може описати са пет широких димензија: Неуротицизам, Екстраверзија, Отвореност, Сарадљивост и Савесност. Наводи се, такође, да  овај модел није само пуки опис личности, већ да одражава природне категорије људског понашања. Његов значај, како наводе аутори, није у томе што је то можда “коначна“ истина о структури личности, већ у покушају да се изоловани, међусобно неповезани делови психолошких знања о личности повежу у један целовит и смислен систем. Петофакторски модел, према томе представља свеобухватан списак црта личности који са пет поменутих фактора обухвата нормално и патолошко у јединствено поље личности. Модел не представља теорију психопатологије личности већ полази од става да нема квалитативне разлике између нормалне и патолошке личности.

     Аутори овог дела наводе да Петофакторски модел личности припада оној области психологије личности која се бави базичном структуром, односно базичним цртама личности а под базичним цртама личности се подразумевају они стабилни и непроменљиви конструкти који могу да објасне највећи део индивидуалних разлика међу људима.

     Када се говори о историјским коренима Петофакторског модела личности, у прве претече овог модела могу се сврстати радови Мекдугала из 1932 године који је сматрао да се личност мора анализирати  кроз пет различитих фактора, и то: интелект, карактер, темперамент, диспозиције и расположење.  Следе радови Терстона из 1934. године и Гилфорда из 1936. године а нарочито важним се сматра рад Катела који је операционално дефинисао скоро 18 000 хиљада термина на енглеском језику за опис личности и понашања да би исте свео на 16 фактора личности.

    Важно место у настанку Петофакторског модела заузима тзв. „Лексичка хипотеза“. Ова хипотеза се базира на идеји да језик, као акумулирано и кондензовано људско искуство може да послужи у разумевању структуре и функционисања личности. Основни циљ модела јесте организација црта личности и њихово поједностављење свођењем на мањи број основних особина и својстава, ради лакшег разумевања и практичне употребе, насупрот набрајању појединих црта личности.

     Као што је раније речено, Петофакторски модел личности претпоставља да се простор личности може описати и дефинисати дуж пет базичних димензија. Сваки од пет фактора представља скуп различитих когнитивних, афективних и бихејвиоралних димензија. Ови фактори се називају ДОМЕНИ. Постоје и АСПЕКТИ, и то су уже црте, хијерархијски нижег нивоа, које ближе одређују садржај сваког ДОМЕНА.

    Аутори наводе следећих пет ДОМЕНА:

 1. НЕУРОТИЦИЗАМ – је први домен који разликује прилагођеност и емоционалну стабилност у односу на неприлагођеност и емоционалну нестабилност. Неуротицизам представља општу тенденцију да се доживе негативна осећања као што су туга, страх, узнемиреност, гнев, кривица. Склоност доживљавању оваквих емоција представља општу осетљивост и омета прилагођавање особе због чега су особе са високим неуротицизмом склоне развоју различитих менталних поремећаја. Такве особе ирационално реагују, слабо контролишу импулсе и имају слабије капацитете за превазилажење стресних ситуација. Насупрот њима, особе са ниским неуротицизмом су емоционално стабилне, сталожене, релаксиране и у стању су да превладају стресне ситуације. Ужи АСПЕКТИ овог ДОМЕНА су: анксиозност, хостилност, депресивност, социјална нелагодност, импулсивност и повредљивост.

 2. ЕКСТРАВЕРЗИЈА – се пре свега односи на социјабилност, друштвеност особе. Појединци са високом екстраверзијом преферирају велике скупове људи, причљиви су, самопуздани, активни, воле узбуђења, по природи су весели, оптимистични, пуни енергије. Насупрот њима, интровертни су резервисани, затворени, независнији и умеренији. Овај ДОМЕН обухвата следеће АСПЕКТЕ: топлина, дружељубивост, асертивност, активитет, потрага за узбуђењем и позитивне емоције.

 3. ОТВОРЕНОСТ – подразумева естетску осетљивост, интелектуалну радозналост, преференцију различитости, потребу за променом и независност мишљења, односно склоност недогматским ставовима. Овакве особе су отвореног духа према унутрашњим доживљавањима и радознале према спољним догађајима. Њихов живот је богат доживљајима, склоне су експериментисању, новим идејама и неконвенционалним вредностима. Интензивније доживљавају како позитивне, тако и негативне емоције. Спремне су да доведу у питање и ауторитете и догме, отворене су ка прихватању нових идеја и вредности, што не значи одсуство принципијелности и доследности. Особе са ниском Отвореношћу су конвенционалног изгледа и понашања, склоне конзервативним ставовима, преферирају познато у односу на ново, а емоционалне реакције су умереније. Интересовања су им сужена и мање интензивна. Конзервативност у ставовима не подразумева и то да су нетолерантни. Иако је повезана са образовним мстатусом и интелектуалним нивоом, ова димензија није мера интелигенције, већ је повезана са стваралачким мишљењем. Ужи АСПЕКТИ овог ДОМЕНА су: отвореност ка фантазији, естетици, осећањима, акцији, идејама и вредностима.

 4. САРАДЉИВОСТ – је димензија интерперсоналних односа. Укључује поверење, алтруизам, саосећајност, потребу да се помогне другима, насупрот цинизму, себичности и антагонизму, сумњичавости у погледу намера других људи, егоцентричности и такмичарском духу. Ужи АСПЕКТИ овог ДОМЕНА су: поверење, искреност, алтруизам, попустљивост, скромност и блага нарав.

 5. САВЕСНОСТ – представља способност самоконтроле у смислу дисциплиноване тежње ка циљевима и стриктно придржавање сопствених принципа. Испољава се у процесима планирања, организације, извршења дужности и обавеза. Савесне особе су јакле воље усмерене ка циљевима, скрупулозне, тачне и поуздане. Висока савесност је повезана са академским и професионалним успехом. Негативни аспекти повишене савесности се испољавају кроз ситничавост, компулзивну уредност, „радихоличарско“ понашање. Особе са ниском савесношћу имају више хедонистичку орјентацију, безбрижније су у погледу остваривања циљева, мање их обавезују морални принципи у понашању, што не подразумева нужно и да су неморалне. Ужи АСПЕКТИ овог ДОМЕНА су: ред, осећај дужности, постигнуће, самодисциплина.

     Проверавајући емпиријски Петофакторски модел, његови творци и потоњи истраживачи су установили да је степен генетског утицаја на наведене димензије личности знатан а да су крос-културалана истраживања на импресиван начин потврдила тезу о универзалности базичних димензија без обзира на различитост језика и култура. Испитиване су и полне разлике, тј. повезаност пола и димензија личности из Петофакторског модела и установљено је да су најзначајније разлике међу половима добијене на димензијама Неуротицизам и Сарадљивост на којима су жене имале значајније повишене скорове од мушкараца, односно, да су неуротицизам и сарадљивост код њих значајније изражене у односу на мушкарце. Емпиријска провера је потврдила и стабилност црта личности од тридесете године живота па надаље, али и то да су црте личности већ довољно стабилне и у периоду између 20. и 30. године живота.

    Корисно је поменути на овом месту упитник НЕО ПИ-Р, један од најчешће примењиваних инструмената у истраживањима личности у последњих петнаестак година. Последња верзија упитника се састоји од 5 основних димензија (ДОМЕНА): Неуротицизам, Отвореност, Сарадљивост, Екстраверзија и Савесност. Свака од ових скала обухвата по 6 субскала намењених мерењу АСПЕКАТА са по 8 ајтема-питања, што укупно чини 240 ајтема-питања. Психометријске карактеристике овог упитника су задовољавајуће а постоји и скраћена форма истог, од 60 ајтема, када је време за испитивање ограничено. Наравно, и основна верзија упитника и његова скраћена варијанта, проистекле су из петофакторског модела личности.

Advertisements

2 thoughts on “ПЕТОФАКТОРСКИ МОДЕЛ ЛИЧНОСТИ

  1. Господине Трифуновићу,
    Ево користим прилику да Вам се лично обратим, у миру и тишини Вашег сајта. Читајући о свим аспектима петофакторског модела личности, приметила сам да су потпуно раслојени делови нашег друштва, и по звањима и по сталежима у оба аспекта тог модела пренаглашени. Свуда је само несклад и неразумевање. Надам се Вашем даљем стрпљивом раду и помоћи како би све недаће које имамо лакше пребродили.
    С поштовањем.

    Свиђа ми се

    • Поштована Татијана,
      „За добро се треба борити као војник, а који војник може сам добити рат?“ Ж.П.Сартр.

      Добро дошли, још једном на овај блог. У његов „мир и тишину“.
      Срдачно,
      С.Трифуновић

      Свиђа ми се

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s