Част појединца

На слици: Детаљ са платна „Стварање Адама“ Микеланђела Буанаротија; фотографија: pricalica.blog.rs

-Интелигентан, виспрен и креативан поједнац чија је суштинска карактеристика кретање ка одговорној индивидуалности нужно мора бити анксиозан. Хоћу рећи да је анксиозност данас – тј. у културном амбијенту савремене цивилизације која зарад својих културних и вредносних идеала захтева брутално одрицање од властитости до потпуног обезличења – привилегија самосвојних и здравих појединаца. И управо је свако друштво данашњице утолико здравије уколико је анксиозност у њему више изражена.

-Бојим се да ће противуречност о односу анксиозности и здравља друштва мало ко разумети на прави начин.

-Сасвим сте у праву. У вашој стрепњи је, наиме, сублимирано драматично сведочанство болести цивилизације и одсуства сваког поимања њеног изопачења и пропасти. Али, ако дозволите, и клица опоравка, јер овог часа, можда сасвим нехотично, проговарате из личне анксиозности. Ви, наиме, бринете о епилогу становишта које износим и то је, свакако, Ваш велики допринос опстанку не само становишта овог типа већ и самог концепта улоге анксиозног појединца. И, ако хоћете, у коначном исходу, опстанка смисла човековог постојања и његове овоземаљске мисије. И буде ли више појединаца налик Вама, биће више оправдане наде да цивилизација није изгубљена и да је богоугодност пут спасења.

-Разумем Вашу идеју али Вас са зебњом подсећам на речи Ж.П.Сартра: „За добро се треба борити као војник, а који војник може сам добити рат?“

-А, ја све нас подсећам на речи Светог апостола и јеванђелисте Луке: „Не бој се мало стадо…“

-Охрабрујуће, заиста. Напослетку, какву нам прогнозу можете дати о судбини цивилизације?

-Оног часа када више не буде анксиозних појединаца, или ће друштва бити идеална или ће наступити пропаст човечанства.

…ОДЛОМАК ИЗ НЕОБЈАВЉЕНОГ ИНТЕРВЈУА САВЕСТИ САВРЕМЕНЕ ЕПОХЕ