На слици: Најава олује; Фотографија: wallpaperpanda.com
„…О, не, драги моји, за мене се не може рећи да живим. Ја сам одавно мртав. Јер она најтежа смрт, која се догоди пре него срце престане да куца, она грозна и неповратна психолошка смрт отпочне свој поход у часу када особа у свом одбрамбеном рефлексу скучи амплитуду живота до саме емоционалне ентропије. Тада се заиста више ништа не може догодити и сасвим огољено и усамљено Ја, остаје да штрчи као калдера давно угашеног вулкана.
А, то је, сложићете се, суморан призор…“
Одломак из приче Писмописац
ПЛЕТЕНИЈЕ СЛОВЕС 